Piše: Vladan Dinić – Preuzeto sa sajta: Svedok Online
Srbija ima što većina sveta nema. Nedavno se po svetskim medijima povela polemika o otpornosti i imunitetu nekih naroda i nacija na koronavirus / Kovid 19. Balkan i Balkanci su, navodno, tu prošli bolje od ostalih — da li zato što već imamo decenijama iskustva s izolacijom ili iz drugih razloga, nije jasno. Dok će se traži vakcina i lek protiv virusa, činjenica je da u jednoj drugoj, naravno mnogo manje životno važnoj oblasti — šahu, mi Balkanci, i Srbi dakako, po dugovečnosti stojimo sasvim solidno, da ne kažem bolje od drugih, “naprednijih”, tehnološki premoćnijih i što da ne — višestuko bogatijih…
Među deset najstarijih i najdugovečnijih živih velemajstora koji su duboko zakoračili u devetu deceniju, Srbija ima čak troje: Vericu Nedeljković, Božidara Đuraševića i Borislava Ivkova!
Najstariji među živim velemajstorima na svetu je, naravno — Rus, veliki majstor Jurij Averbah (rođen 8. februara daleke 1922. godine u Kalugi) i sa punih 98 godina i kusur meseci stabilno čuva prvo mesto na planeti… Na drugom mestu je naša rođena Čačanka, iz Pridvorice, velemajstor i PRVI Jugobrodarski inžinjer, profesor u penziji, inž. Verica Nedeljković — inače višegodišnji kandidat za ženskog prvaka planete, koja je 8. septembra prošle godine zakoračila u desetu deceniju…
Odmah do Verice Nedeljković, za koji mesec je naš slavni i legendarni grosmajstor Aleksandar Matanović — Beka, pa sledi Božidar Đurašević, a peti je opet Balkanac, preciznije — Bugarin, velemajstor Nikolaj Padevski (rođen 29. maja 1933. u Plovdivu)… Uz njih, ako Bog i zdravlje daju, 12. novembra ove godine u 88. godinu zakoračiće i moj dugogodišnji prijatelj, velemajstor, i prvi omladinski prvak sveta, Borislav Bora Ivkov (listu najdugovečnijih u svetu šaha pogledajte u antrfileu)…
Srbija iz protekle tri decenije, nažalost, nema mnogo toga čime može da se ponosi, sem — sportista. Sportisti su i u vreme Srbije i u vreme Jugoslavije uvek bili naša svetla tačka. Među njima, to su bili i šahisti. Jugoslavija je nekada bila druga šahovska sila na svetu a i danas se o nekadašnjoj zemlji priča kao o mestu gde je šah najviše voljen i slavljen na svetu.
Jedan čovek koji je mnogo doprineo tome, upravo je zagazio u desetu deceniju života — velemajstor Aleksandar Matanović.
Ovo je priča o mom dugogodišnjem znancu Beki, koji je u šahu i drugim oblastima postigao mnogo, ali manje nego što je svojim talentom u raznim oblastima — mogao…
Aleksandar Matanović — Beka (90), rođen 23. maja 1930. u Beogradu, šahovski velemajstor već 65 godina (od 1955!), 11 puta član olimpijske reprezentacije Jugoslacije, od 1954 do 1978, odigrao 146 partija, osvojio 97,5 poena, dobio 61, remizirao 74 i izgubio 12 partija, osvajač devet medlja (5 pet srebrnih i četiri bronzane medalje), četvorostruku učesnik Međuzonskih turnira za prvenstvo sveta, dvaput prvak velike Jugoslavije (u Skoplju 1962, sa Minićem i 1969. u Travniku), potpredsednik FIDE, novinar i publicista, jedan od osnivača Šahovskog informatora (sa Molerovićem). Živa legenda!
Budimpešta, 1960.
Razmišljajući, o ovom lepom jubileju, iskreno, nisam dugo znao — odakle da počnem?! Beku dugo, znam, pola veka najmanje! Da li od tog doba da počnem ili od današnjih dana?
Jer kad Beku sretnete na ulici, onako suvonjavog, stasitog, uspravnog i brzog hoda, nikad Vam na pamet ne bi palo da On ima za sobom devet decenija života! I sad je — aktivan, hiperaktivan…
Pisati o Matanoviću kao šahisti ne bi bilo potpuno osvetljavanje njega, njegove ličnosti i dela. Četiri puta je vojevao na Međuzonskim turnirima, pretposlednjoj stepenici na putu za titulu prvaka sveta…Tri i po decenije bio je stameni državni reprezentativac na Šahovskoj olimpijadi, nezamenjiv u čuvenim mečevima SSSR-Jugoslavija, na prvenstvima Evrope… Ili, o Šahovskom informatoru, koji su Milivoje Molerović, Braslav Rabar, Dragan Ugrinović i On osmislili i darivali crno-belom svetu i šahovskoj zajednici…
Koliko je ta publikacija bila bukvar i preteča današnjeg kompjuterskog šaha i brojnih šahovskih programa svedoči i činjenica, da je RO “Informator” godinama bio jedan od najvećih srpskih izvoznika…
I, možda, upravo zbog toga, šahista Aleksandar Matanović, koji je u Informatoru do guše bio u šahovskoj teoriji i praksi, nije imao više vremena da se posveti ličnom usavršavanju i napretku u svetskoj šahovskoj hijerarhiji… Ko će ga znati.
Nedavno sam sa Bekom (i Borom Ivkovim) evocirao podsećanja za najveći meč u istoriji šaha, prvi susret SSSR-SVET, u Beogradu 1970., koji su Sovjeti dobili minimalnim rezultatom, 20,5:19,5. U ekipi “Ostatak sveta” igrali su i trojica naših velikana drevne igre, Svetozar Gligorić, Borislav Ivkov i Milan Matulović. Aleksandar Matanović je bio jedan od najvažnijih šrafova u organizaciji tog neponovljivog spektala u Domu sindikata!
Mogao bih, ali neću, da prozborim koju i o političkom angažovanju našeg legendarnog velemajstora Matanovića, o njegovim akcijama za srpstvo i brojnim idejama koje, pored ostalih, osmišljavao i sa Živadinom Jovanovićam, eks ministrom spoljnih poslova Jugoslavije, Vlatkom Jovanovićem, majstorskim kandidatom i rivalom Matanovića u posleratnim godinama Drugog svetskog rata, ambasadorom Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama.
I kao šahista, i kao privrednik i kao publicista, velemajstor Aleksandar Matanović — Beka je legenda koja zaslužuje pažnju i poštovanje javnosti. Ali, danas je stranačko doba, važnije je biti uz skute lidera stranke i slepo ga slušati nego imati svoj stav, svoje mišljenje i svoje ime i prezime, svoj rad iza sebe.
A Aleksandar Matanović ima i ime i prezime koje se mnogo poštuje i ceni širom sveta, i koje je odzvanjalo mnogim dvoranama i u kancelarijama poznatih i moćnih ljudi koji su voleli i vole šah.
Beko, srećan ti rođendan i dug život…
Tvoj drug Dinja!
DESET NAJDUGOVEČNIJIH ŠAHISTA NA SVETU
1. Juri Averbah (Rusija, Kaluga, 8.2.1922.)
2. Verica NEDELJKOVIĆ (Srbija, Pridvorica, 16.9.1929.)
3. Aleksandar MATANOVIĆ (Srbija, Beograd, 23.5.1930)
4. Božidar ĐURAŠEVIĆ (Srbija, 26.4.1933)
5. Nikolaj Padevski (Bugarska, Plovdiv, 29.5.1933)
6, Borislav Ivkov (Srbija, Beograd, 12.11.1933)
7. Klaus Darga (Nemačka, 24.2.1934)
8. Fririh Olafson (Island, Rejkjavik, 26.1.1935.)
9. Volfang Ulman (Nemačka, Drezden, 29.3.1935)
10.Boris Spaski (Rusija,Sankt Peterburg, 20.1.1937)
Najznačajni rezultati Aleksandra Matanovića
Beč 1952 (II-IV), Opatija 1953 (I), Zagreb 1955 (II-III), Hamburg 1955 (I), Bevervijk 1957 (I), Mar del Plata 1961 (II-IV), Santa Fe 1961 (II-IV), Buenos Aires 1961 (I-II), Zevenar 1961 (I), Bordo 1964 (I-III), Jeruslim 1964 (II), Netanja 1965 (II-IV), Bognor Regis 1966 (II), Tel Aviv 1966 (II-III), Titovo Užice 1966 (I-II), Bad Pirmont 1966 (I-III), Luksemburg 1971 (I), Hjuston 1974 (II)…
Piše: Vladan Dinić – Preuzeto sa sajta: Svedok Online
