Завршено је 33. по реду првенство Европе за младе шахисте, које је, уз учешће 1231 учесника из 47 националних федерација одржано у главнном граду Чешке, Прагу.
Иако многи воле да за успехе користе „прејаке“ речи, ово првенство донело је српском шаху заиста историјски успех – прву златну медаљу од 2006. године откада шахисти из самосталне Србије учествују на овим првенствима!
Због тога је успех Вере Вујовић огроман, а начин како је постигнут говори да српски шах добија једну нову узданицу и ускоро будућу репрезентативку, за коју се надамо да ће дуго година доносити нове и велике успехе. Вера је у такмичење ушла као фаворит по рејтингу, али добро је познато да у овом узрасту највиши рејтинг није гаранција резултата. Конкуренција је била изузетна, а податак да Верина противница у последњем колу није ни помислила да покуша да црним фигурама заигра на победу, довољно говори о тренутном ауторитету којег наша млада шахисткиња ужива.
На првенству је учествовало 23 такмичара из Србије са промељивим успехом. Свакако је (осим Вере) највише и пласманом и игром показао Леонид Ивановић, који се пласирао у „предворју“ победничког постоља. Млади Новосађанин из месеца у месец показује видан напредак и пораз у 8. колу од Турчина Уздемира коштао га је одличја. Исти пласман, 6. место, у категорији до 16 година остварио је и Андреј Љепић, али је он, као и Дуња Милојевић у категорији до 10 година, шансе за медаљу изгубио нешто раније.
Вратимо се још мало на значај и величину Вериног злата. Радовали смо се медаљама освојеним на такмичењима у убрзаном и брзопотезном шаху и решавању проблема, али смо исто тако знали да тек следи надметање у оном „правом“ шаху. Такође, звучи парадоксално, али познатно је да су европска првенства за младе значајно јача у односу на светска, посебно у годинама када се светска играју у ваневропским земљама.
Уосталом, статистика учешћа младих шахиста из Србије на првенствима Европе иде у прилог овим тврдњама. Од 2006. године до данас одржано је 18 првенстава (пауза је била 2020. године), а такмичари из Србије освојили су свега четири медаље: Марија Ракић (сребро 2006), Андреа Винце (сребро 2006. и бронза 2008) и Јована Срдановић (сребро 2017).
Уочљиво је да у мушкој конкуренцији до сада није освојена медаља, иако је, попут Леонида ове или прошле године, она неколико пута била на дохват руке.
Када прославимо Верину медаљу, следи нам анализа урађеног и пред нашим савезима је озбиљан задатак: да повећамо конкурентност наших младих шахиста у Европи, јер без тога нема нам ни напретка у сениорском шаху. Можемо ми то!
ФОТО ГАЛЕРИЈА
