Стигла је тужна вест: 9. августа на последње путовање кренуо је Александар Матановић, легендарни велемајстор, човек из златне генерације због које се шах у Југославији дуго времена писао великим почетним словом.
Његови шаховски резултати и остварења били су бриљантни. Пет сребрних и четири бронзане екипне олимпијске медаље, а једна златна и три сребрне за појединачне резултате на Олимпијадама.
Ипак, можда је и још већу генијалност са својом четворицом сабораца исказао кроз пројекат „Шаховског информатора“ и универзалним шаховским језиком, без ког је данас у шаху немогуће писати и анализирати.
Неко зна, а неко и не: у бившој СФРЈ „Шаховски информатор“ био је највећи извозник у односу на број запослених.
Последњи пут се појавио на обележавању 15. јуна – Дана Шаховског савеза Београда. Иако то није било предвиђено протоколом, на молбу председника Шаховског савеза Београда Андрије Јоргића, обратио се присутнима. Говорио је, као из рукава помињући пуно идеја како да шах у Србији крене брже напред.
Наравно, увек и на првом месту – шах у школама. Акција коју је покренуо и дуго година водио. Највише се задржао око идеје Шаховског дома. Говорио је о томе као да је том идејом написао свој шаховски тестамент. И ако некад буде тог дома, ваљда би била правда да понесе име „Александар Матановић“.
Погледајте први део обрaћања Александра Матановића на обележавању 15. јуна – Дана Шаховског савеза Београда.
Погледајте емисију „Медаље заувек“ о носиоцима националних признања посвећену Александру Матановићу.
